Efikasno učenje

Šta je učenje?

Učenje je veoma složen fenomen koji se ne može podvesti pod jedan jednostavan model objašnjenja već ga treba posmatrati zavisno od dimenzija koje se koriste kao parametri za definisanje različitih metoda učenja.

Smisleno učenje naspram mehaničkog je suštinska dimenzija za razlikovanje raznih metoda učenja.

Kod mehaničkog učenja osnovna odlika je da se ono što se uči, uči napamet doslovno bez uspostavljanja smislenih veza u samom gradivu i između tog gradiva i drugih znanja i iskustava učenika. Motivacija za ovakvo učenje je slaba i spoljašnja - učenik uči samo za ocenu.

Naspram toga je smisleno verbalno receptivno učenje. Ključna svojstva ove metode učenja: da je rečima predstavljen sadržaj, da je ponuđen učeniku u konačnom obliku i da je proces i rezultat učenja smislen.

Nasuprot receptivnom učenju gde onaj ko uči ne dolazi samostalno do znanja, postoje metode učenja u kojima učenik dolazi samostalno do saznanja - tj. učenje putem otkrića.

U tom učenju uloga nastavnika je delikatna i složena jer treba učenika da dovede do mogućnosti uočavanja i jasnog definisanja problema, postavljanja relevantnih pitanja sebi i drugima, a zatim učenik samostalno prikuplja činjenice koje su mu potrebne i traga za rešenjima. Tokom tog procesa traganja i otkrivanja rešenja razvija se kod učenika radoznalost, kreativnost i zadovoljstvo zbog sticanja novih saznanja - unutrašnja motivacija. Učeniku primena i sticanje novih znanja postaje lična potreba, ne uči zbog odraslih ili ocene, već mu učenje predstavlja izvor zadovoljstva.

Znanja stečena na taj način su smislenija, trajnija i upotrebljivija.

Ovakav pristup učenju bi trebalo da imaju i roditelji što u praksi nije čest slučaj, jer nemaju dovoljno vremena, veštine i znanja da na adekvetan način pružaju pomoć svojoj deci (rade umesto njih, daju im gotova rešenja, uzimaju nastavnike, podstiču mehaničko učenje,....).

Važno je kako porodica vrednuje učenje, da li su izgrađene radne navike i kontinuitet u praćenju i podsticanju uspeha u učenju.

Jedan od najefikasnijih oblika pomoći je primena Mapa uma za poboljšanje uspešnosti u učenju.

Šta su to Mape Uma?

To je mapa koju mozak može da upotrebi da bi prikupio, uskladištio i koristio informacije. To su mentalne mape koje su urađene po asocijativnom principu i funkcionišu kroz seriju veza, spojeva i asocijacija na isti način kako radi mozak.

One nam kada naučimo da ih pravimo omogućavaju da koristimo obe moždane hemisfere, levu - racionalnu i desnu - kreativnu.

Na šta bi trebalo roditelji da obrate pažnju kada se kod deteta pojave problemi u učenju, koncentraciji ili motivaciji?

Ukoliko dete nema nikakve organske smetnje odgovorne za poremećaje pažnje ili pamćenja, uzroke treba tražiti ili u neadekvatnom podsticanju od strane roditelja za izgrađivanje radnih navika i metoda uspešnog učenja ili u poremećenim porodičnim odnosima koji mogu takođe da dovedu do neuspešnosti u učenju.

U tom slučaju neophodna je pomoć terapeuta.

Važno je istaći da do zastoja i poteškoća može doći i zbog poremećenih odnosa sa vršnjacima ili zaljubljivanja. Zbog toga je važno da roditelji budno prate oscilacije u uspehu i da izgrade odnos međusobne iskrenosti, otvorenosti i poverenja da bi sagledali uzroke neuspeha, blagovremeno i adekvatno reagovali.

Pogledajte video materijal na temu "Učenje".